љутити
Jump to navigation
Jump to search
Serbo-Croatian
[edit]Etymology
[edit]From љу̑т.
Pronunciation
[edit]Verb
[edit]љу́тити impf (Latin spelling ljútiti)
- (reflexive) to be mad at, become angry (+ with, at + accusative)
- знаш да се не могу љутити на тебе ― you know I can't get angry with you
- љутиш се на мене? ― Are you mad at me?
- немој се љутити/немој да се љутиш! ― don' t be so angry!
- не љутите се? ― you' re not mad?
- (transitive) to anger, infuriate
- немој ме љутити/немој да ме љутиш! ― don't get me angry!
- љути ме што ме не слушаш ― I'm angered that you are not paying attention
- љутите ме, дечки! ― you' re pissing me off, boys!
Conjugation
[edit]Conjugation of љутити
Infinitive: љутити | Present verbal adverb: љу́те̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: љу́ће̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | љу̑тӣм | љутиш | љути | љутимо | љутите | љуте | |
Future | Future I | љутит ћу1 љутићу |
љутит ћеш1 љутићеш |
љутит ће1 љутиће |
љутит ћемо1 љутићемо |
љутит ћете1 љутићете |
љутит ће1 љутиће |
Future II | бу̏де̄м љутио2 | бу̏де̄ш љутио2 | бу̏де̄ љутио2 | бу̏де̄мо љутили2 | бу̏де̄те љутили2 | бу̏дӯ љутили2 | |
Past | Perfect | љутио сам2 | љутио си2 | љутио је2 | љутили смо2 | љутили сте2 | љутили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам љутио2 | би̏о си љутио2 | би̏о је љутио2 | би́ли смо љутили2 | би́ли сте љутили2 | би́ли су љутили2 | |
Imperfect | љу̑ћа̄х | љућаше | љућаше | љућасмо | љућасте | љућаху | |
Conditional I | љутио бих2 | љутио би2 | љутио би2 | љутили бисмо2 | љутили бисте2 | љутили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих љутио2 | би̏о би љутио2 | би̏о би љутио2 | би́ли бисмо љутили2 | би́ли бисте љутили2 | би́ли би љутили2 | |
Imperative | — | љути | — | љутимо | љутите | — | |
Active past participle | љутио m / љутила f / љутило n | љутили m / љутиле f / љутила n | |||||
Passive past participle | љу̑ћен m / љућена f / љућено n | љућени m / љућене f / љућена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|
Derived terms
[edit]References
[edit]- “љутити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024