разљутити
Appearance
Serbo-Croatian
[edit]Etymology
[edit]Pronunciation
[edit]Verb
[edit]разљу́тити pf (Latin spelling razljútiti)
- (reflexive) to be mad at, become angry (+ на (“with, at”) + accusative)
- (transitive) to anger, infuriate
Conjugation
[edit]Conjugation of разљутити
Infinitive: разљутити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: разљу́тӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | разљутим | разљутиш | разљути | разљутимо | разљутите | разљуте | |
Future | Future I | разљутит ћу1 разљутићу |
разљутит ћеш1 разљутићеш |
разљутит ће1 разљутиће |
разљутит ћемо1 разљутићемо |
разљутит ћете1 разљутићете |
разљутит ће1 разљутиће |
Future II | бу̏де̄м разљутио2 | бу̏де̄ш разљутио2 | бу̏де̄ разљутио2 | бу̏де̄мо разљутили2 | бу̏де̄те разљутили2 | бу̏дӯ разљутили2 | |
Past | Perfect | разљутио сам2 | разљутио си2 | разљутио је2 | разљутили смо2 | разљутили сте2 | разљутили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам разљутио2 | би̏о си разљутио2 | би̏о је разљутио2 | би́ли смо разљутили2 | би́ли сте разљутили2 | би́ли су разљутили2 | |
Aorist | разљутих | разљути | разљути | разљутисмо | разљутисте | разљутише | |
Conditional I | разљутио бих2 | разљутио би2 | разљутио би2 | разљутили бисмо2 | разљутили бисте2 | разљутили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих разљутио2 | би̏о би разљутио2 | би̏о би разљутио2 | би́ли бисмо разљутили2 | би́ли бисте разљутили2 | би́ли би разљутили2 | |
Imperative | — | разљути | — | разљутимо | разљутите | — | |
Active past participle | разљутио m / разљутила f / разљутило n | разљутили m / разљутиле f / разљутила n | |||||
Passive past participle | разљућен m / разљућена f / разљућено n | разљућени m / разљућене f / разљућена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|
Related terms
[edit]- разљући́вати impf