govoriti

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *govorìti.

Pronunciation

• IPA^(key): /ɡoʋǒriti/
• Hyphenation: go‧vo‧ri‧ti

Verb

govòriti impf (Cyrillic spelling гово̀рити)

1. (transitive, intransitive) to speak, talk, converse

   govoriti engleski ― to speak English

   govoriti s nekim ― to speak with somebody

   govoriti polako ― to speak slowly

2. (transitive, intransitive) to tell, say

   Ne znaš što govoriš. ― You don't know what you're saying.

   govori se ― people say, it is said

Conjugation

Conjugation of govoriti

Infinitive: govoriti		Present verbal adverb: govòrēći		Past verbal adverb: —		Verbal noun: govòrēnje
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		govorim	govoriš	govori	govorimo	govorite	govore
Future	Future I	govorit ću1 govoriću	govorit ćeš1 govorićeš	govorit će1 govoriće	govorit ćemo1 govorićemo	govorit ćete1 govorićete	govorit će1 govoriće
	Future II	bȕdēm govorio2	bȕdēš govorio2	bȕdē govorio2	bȕdēmo govorili2	bȕdēte govorili2	bȕdū govorili2
Past	Perfect	govorio sam2	govorio si2	govorio je2	govorili smo2	govorili ste2	govorili su2
	Pluperfect3	bȉo sam govorio2	bȉo si govorio2	bȉo je govorio2	bíli smo govorili2	bíli ste govorili2	bíli su govorili2
	Imperfect	govorah	govoraše	govoraše	govorasmo	govoraste	govorahu
Conditional I		govorio bih2	govorio bi2	govorio bi2	govorili bismo2	govorili biste2	govorili bi2
Conditional II4		bȉo bih govorio2	bȉo bi govorio2	bȉo bi govorio2	bíli bismo govorili2	bíli biste govorili2	bíli bi govorili2
Imperative		—	govori	—	govorimo	govorite	—
Active past participle		govorio m / govorila f / govorilo n			govorili m / govorile f / govorila n
Passive past participle		govoren m / govorena f / govoreno n			govoreni m / govorene f / govorena n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• izgovòriti
• nadgovòriti
• nagovòriti
• odgovóriti
• prigovòriti
• progovòriti
• ugovòriti
• zagovòriti

 

Slovene

Etymology

From Proto-Slavic *govoriti.

Pronunciation

• IPA^(key): /ɡɔʋɔrìːti/, /ɡɔʋɔríːti/

Verb

govorīti impf

1. to speak

   Moja sestra ne govori špansko, temveč govori portugalsko in katalonsko.

   My sister doesn't speak Spanish, but she speaks Portuguese and Catalan.

Inflection

-iti -im (AP c)
infinitive	govorīti
1st singular	govorím
infinitive	govorīti			govórit, govorȋt, govorȉt
supine	govórit, govorȋt
verbal noun	govorjénje
	participle			converb
present	govorȅč			—
past	govorjȅn			—
l-participle	masculine		feminine		neuter
singular	govọ̑rił		govoríla		govorȋlo
dual	govorȋla		govorȋli		govorȋli
plural	govorȋli		govorȋle		govorȋla
	present			imperative
1st singular	govorím			—
2nd singular	govoríš			govóri
3rd singular	govorí			—
1st dual	govoríva			govorȋva
2nd dual	govoríta			govorȋta
3rd dual	govoríta			—
1st plural	govorímo			govorȋmo
2nd plural	govoríte			govorȋte
3rd plural	govoríjo			—

Derived terms

• dogovorīti
• izgovorīti
• nagovorīti
• odgovorīti
• ogovorīti
• pogovorīti
• pregovorīti
• razgovorīti
• zagovorīti

 

Further reading

• “govoriti”, in Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU, portal Fran