славити

Old Church Slavonic

Etymology

From Proto-Slavic *slaviti.

Verb

славити • (slaviti) impf

1. to praise, celebrate, glorify

Conjugation

present tense of славити (slaviti) singular dual plural азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) славлѭ (slavljǫ) славиши (slaviši) славитъ (slavitŭ) славивѣ (slavivě) славита (slavita) славите (slavite) славимъ (slavimŭ) славите (slavite) славлѭтъ (slavljǫtŭ)

Derived terms

• слава (slava)

References

• “славити”, in GORAZD (overall work in Czech, English, and Russian), http://gorazd.org, 2016—2024

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *slaviti.

Pronunciation

• IPA^(key): /slâʋiti/
• Hyphenation: сла‧ви‧ти

Verb

сла̏вити impf (Latin spelling slȁviti)

1. (transitive, intransitive) to celebrate, glorify

Conjugation

Conjugation of славити

Infinitive: славити		Present verbal adverb: сла̏ве̄ћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: сла̏вље̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		славим	славиш	слави	славимо	славите	славе
Future	Future I	славит ћу1 славићу	славит ћеш1 славићеш	славит ће1 славиће	славит ћемо1 славићемо	славит ћете1 славићете	славит ће1 славиће
	Future II	бу̏де̄м славио2	бу̏де̄ш славио2	бу̏де̄ славио2	бу̏де̄мо славили2	бу̏де̄те славили2	бу̏дӯ славили2
Past	Perfect	славио сам2	славио си2	славио је2	славили смо2	славили сте2	славили су2
	Pluperfect3	би̏о сам славио2	би̏о си славио2	би̏о је славио2	би́ли смо славили2	би́ли сте славили2	би́ли су славили2
	Imperfect	слављах	слављаше	слављаше	слављасмо	слављасте	слављаху
Conditional I		славио бих2	славио би2	славио би2	славили бисмо2	славили бисте2	славили би2
Conditional II4		би̏о бих славио2	би̏о би славио2	би̏о би славио2	би́ли бисмо славили2	би́ли бисте славили2	би́ли би славили2
Imperative		—	слави	—	славимо	славите	—
Active past participle		славио m / славила f / славило n			славили m / славиле f / славила n
Passive past participle		слављен m / слављена f / слављено n			слављени m / слављене f / слављена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• про̀славити

Further reading

• “славити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024

Ukrainian

Etymology

From Proto-Slavic *slaviti. Compare Russian сла́вить (slávitʹ), Belarusian сла́віць (slávicʹ).

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈsɫaʋete]

• Audio:

  (file)

Verb

сла́вити • (slávyty) impf

1. (transitive) to glorify

   Synonyms: прославля́ти impf (proslavljáty), вихваля́ти impf (vyxvaljáty), (rare) вихва́лювати impf (vyxváljuvaty), звели́чувати impf (zvelýčuvaty)

Conjugation

Conjugation of сла́вити, сла́вить (class 4a, imperfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

imperfective aspect
infinitive	сла́вити, сла́вить slávyty, slávytʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	сла́влений slávlenyj impersonal: сла́влено slávleno
adverbial	сла́влячи slávljačy	сла́вивши slávyvšy
	present tense	future tense
1st singular я	сла́влю slávlju	бу́ду сла́вити, бу́ду сла́вить, сла́витиму búdu slávyty, búdu slávytʹ, slávytymu
2nd singular ти	сла́виш slávyš	бу́деш сла́вити, бу́деш сла́вить, сла́витимеш búdeš slávyty, búdeš slávytʹ, slávytymeš
3rd singular він / вона / воно	сла́вить slávytʹ	бу́де сла́вити, бу́де сла́вить, сла́витиме búde slávyty, búde slávytʹ, slávytyme
1st plural ми	сла́вим, сла́вимо slávym, slávymo	бу́демо сла́вити, бу́демо сла́вить, сла́витимемо, сла́витимем búdemo slávyty, búdemo slávytʹ, slávytymemo, slávytymem
2nd plural ви	сла́вите slávyte	бу́дете сла́вити, бу́дете сла́вить, сла́витимете búdete slávyty, búdete slávytʹ, slávytymete
3rd plural вони	сла́влять slávljatʹ	бу́дуть сла́вити, бу́дуть сла́вить, сла́витимуть búdutʹ slávyty, búdutʹ slávytʹ, slávytymutʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	сла́вмо slávmo
second-person	слав slav	сла́вте slávte
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	сла́вив slávyv	сла́вили slávyly
feminine я / ти / вона	сла́вила slávyla
neuter воно	сла́вило slávylo

Derived terms

• сла́витися impf (slávytysja)
• прославля́ти impf (proslavljáty), просла́вити pf (proslávyty)

Further reading

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “славити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “славити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “славити”, in Kyiv Dictionary (in English)
• “славити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)