Jump to content

личити

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Etymology 1

[edit]

Inherited from Proto-Slavic *ličiti.

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /lǐtʃiti/
  • Hyphenation: ли‧чи‧ти

Verb

[edit]

лѝчити impf (Latin spelling lìčiti)

  1. (intransitive) to resemble, take after
Conjugation
[edit]
Conjugation of личити
Infinitive: личити Present verbal adverb: личећи Past verbal adverb: — Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present личим личиш личи личимо личите личе
Future Future I личит ћу1
личићу 		личит ћеш1
личићеш 		личит ће1
личиће 		личит ћемо1
личићемо 		личит ћете1
личићете 		личит ће1
личиће
Future II бу̏де̄м личио2 бу̏де̄ш личио2 бу̏де̄ личио2 бу̏де̄мо личили2 бу̏де̄те личили2 бу̏дӯ личили2
Past Perfect личио сам2 личио си2 личио је2 личили смо2 личили сте2 личили су2
Pluperfect3 би̏о сам личио2 би̏о си личио2 би̏о је личио2 би́ли смо личили2 би́ли сте личили2 би́ли су личили2
Imperfect личах личаше личаше личасмо личасте личаху
Conditional I личио бих2 личио би2 личио би2 личили бисмо2 личили бисте2 личили би2
Conditional II4 би̏о бих личио2 би̏о би личио2 би̏о би личио2 би́ли бисмо личили2 би́ли бисте личили2 би́ли би личили2
Imperative — личи — личимо личите —
Active past participle личио m / личила f / личило n личили m / личиле f / личила n
Passive past participle личен m / личена f / личено n личени m / личене f / личена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Etymology 2

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /lǐːtʃiti/
  • Hyphenation: ли‧чи‧ти

Verb

[edit]

ли́чити impf (Latin spelling líčiti)

  1. (transitive, Croatia) to paint
Conjugation
[edit]
Conjugation of личити
Infinitive: личити Present verbal adverb: ли́че̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: ли́че̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present личим личиш личи личимо личите личе
Future Future I личит ћу1
личићу 		личит ћеш1
личићеш 		личит ће1
личиће 		личит ћемо1
личићемо 		личит ћете1
личићете 		личит ће1
личиће
Future II бу̏де̄м личио2 бу̏де̄ш личио2 бу̏де̄ личио2 бу̏де̄мо личили2 бу̏де̄те личили2 бу̏дӯ личили2
Past Perfect личио сам2 личио си2 личио је2 личили смо2 личили сте2 личили су2
Pluperfect3 би̏о сам личио2 би̏о си личио2 би̏о је личио2 би́ли смо личили2 би́ли сте личили2 би́ли су личили2
Imperfect личах личаше личаше личасмо личасте личаху
Conditional I личио бих2 личио би2 личио би2 личили бисмо2 личили бисте2 личили би2
Conditional II4 би̏о бих личио2 би̏о би личио2 би̏о би личио2 би́ли бисмо личили2 би́ли бисте личили2 би́ли би личили2
Imperative — личи — личимо личите —
Active past participle личио m / личила f / личило n личили m / личиле f / личила n
Passive past participle личен m / личена f / личено n личени m / личене f / личена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Ukrainian

[edit]

Etymology

[edit]

Inherited from Old Ruthenian личити (ličiti), from Proto-Slavic *ličiti. By surface analysis, лик (lyk) +‎ -ити (-yty). Doublet of лічи́ти (ličýty).

Pronunciation

[edit]

Verb

[edit]

ли́чити • (lýčyty) impf (intransitive)

  1. to suit, to look good on
    Synonyms: пасува́ти (pasuváty), іти́ (itý), підхо́дити (pidxódyty)
    Тобі́ ли́чить цей костю́м? ― Tobí lýčytʹ cej kostjúm? ― This suit looks good on you.
  2. to befit, to besuit, to suit, to pertain
    Synonyms: пасува́ти (pasuváty), відповіда́ти (vidpovidáty), подоба́ти (podobáty), підхо́дити (pidxódyty), нале́жати (naléžaty), годи́тися (hodýtysja), доці́льно (docílʹno), слід (slid), доре́чно (doréčno)

Conjugation

[edit]
Conjugation of ли́чити, ли́чить (class 4a, imperfective, transitive)
For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
imperfective aspect
infinitive ли́чити, ли́чить
lýčyty, lýčytʹ
participles present tense past tense
active — —
passive — —
adverbial ли́чачи
lýčačy 		ли́чивши
lýčyvšy
present tense future tense
1st singular
я 		— —
2nd singular
ти 		— —
3rd singular
він / вона / воно 		ли́чить
lýčytʹ 		бу́де ли́чити, бу́де ли́чить, ли́читиме
búde lýčyty, búde lýčytʹ, lýčytyme
1st plural
ми 		— —
2nd plural
ви 		— —
3rd plural
вони 		ли́чать
lýčatʹ 		бу́дуть ли́чити, бу́дуть ли́чить, ли́читимуть
búdutʹ lýčyty, búdutʹ lýčytʹ, lýčytymutʹ
imperative singular plural
first-person — —
second-person — —
past tense singular plural
ми / ви / вони
masculine
я / ти / він 		ли́чив
lýčyv 		ли́чили
lýčyly
feminine
я / ти / вона 		ли́чила
lýčyla
neuter
воно 		ли́чило
lýčylo
[edit]

Further reading

[edit]
Retrieved from "https://en.wiktionary.org/w/index.php?title=личити&oldid=81586717"