јутрити
Appearance
Serbo-Croatian
[edit]Pronunciation
[edit]Verb
[edit]ју̏трити impf (Latin spelling jȕtriti)
Conjugation
[edit]Conjugation of јутрити
Infinitive: јутрити | Present verbal adverb: ју̏тре̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ју̏тре̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | јутрим | јутриш | јутри | јутримо | јутрите | јутре | |
Future | Future I | јутрит ћу1 јутрићу |
јутрит ћеш1 јутрићеш |
јутрит ће1 јутриће |
јутрит ћемо1 јутрићемо |
јутрит ћете1 јутрићете |
јутрит ће1 јутриће |
Future II | бу̏де̄м јутрио2 | бу̏де̄ш јутрио2 | бу̏де̄ јутрио2 | бу̏де̄мо јутрили2 | бу̏де̄те јутрили2 | бу̏дӯ јутрили2 | |
Past | Perfect | јутрио сам2 | јутрио си2 | јутрио је2 | јутрили смо2 | јутрили сте2 | јутрили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам јутрио2 | би̏о си јутрио2 | би̏о је јутрио2 | би́ли смо јутрили2 | би́ли сте јутрили2 | би́ли су јутрили2 | |
Imperfect | јутрах | јутраше | јутраше | јутрасмо | јутрасте | јутраху | |
Conditional I | јутрио бих2 | јутрио би2 | јутрио би2 | јутрили бисмо2 | јутрили бисте2 | јутрили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих јутрио2 | би̏о би јутрио2 | би̏о би јутрио2 | би́ли бисмо јутрили2 | би́ли бисте јутрили2 | би́ли би јутрили2 | |
Imperative | — | јутри | — | јутримо | јутрите | — | |
Active past participle | јутрио m / јутрила f / јутрило n | јутрили m / јутриле f / јутрила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|