утећи
Serbo-Croatian
[edit]Etymology
[edit]Inherited from Proto-Slavic *uteťi.
Pronunciation
[edit]Verb
[edit]у̀тећи pf (Latin spelling ùteći)
- (intransitive) to flee, run away
Conjugation
[edit]Conjugation of утећи
| Infinitive: утећи | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀тека̄вши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | утекнем / утечем | утекнеш / утечеш | утекне / утече | утекнемо / утечемо | утекнете / утечете | утекну / утеку | |
| Future | Future I | утећи ћу | утећи ћеш | утећи ће | утећи ћемо | утећи ћете | утећи ће |
| Future II | бу̏де̄м утекао2 | бу̏де̄ш утекао2 | бу̏де̄ утекао2 | бу̏де̄мо утекли2 | бу̏де̄те утекли2 | бу̏дӯ утекли2 | |
| Past | Perfect | утекао сам2 | утекао си2 | утекао је2 | утекли смо2 | утекли сте2 | утекли су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам утекао2 | би̏о си утекао2 | би̏о је утекао2 | би́ли смо утекли2 | би́ли сте утекли2 | би́ли су утекли2 | |
| Aorist | утекох | утече | утече | утекосмо | утекосте | утекоше | |
| Conditional I | утекао бих2 | утекао би2 | утекао би2 | утекли бисмо2 | утекли бисте2 | утекли би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих утекао2 | би̏о би утекао2 | би̏о би утекао2 | би́ли бисмо утекли2 | би́ли бисте утекли2 | би́ли би утекли2 | |
| Imperative | — | утекни / утеци | — | утекнимо / утецимо | утекните / утеците | — | |
| Active past participle | утекао m / утекла f / утекло n | утекли m / утекле f / утекла n | |||||
| Passive past participle | утечен m / утечена f / утечено n | утечени m / утечене f / утечена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. | |||||||