Jump to content

поновити

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /ponǒʋiti/
  • Hyphenation: по‧но‧ви‧ти

Verb

[edit]

поно̀вити pf (Latin spelling ponòviti)

  1. (transitive, intransitive) to repeat

Conjugation

[edit]
Conjugation of поновити
Infinitive: поновити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: поно̀вӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present поновим поновиш понови поновимо поновите понове
Future Future I поновит ћу1
поновићу 		поновит ћеш1
поновићеш 		поновит ће1
поновиће 		поновит ћемо1
поновићемо 		поновит ћете1
поновићете 		поновит ће1
поновиће
Future II бу̏де̄м поновио2 бу̏де̄ш поновио2 бу̏де̄ поновио2 бу̏де̄мо поновили2 бу̏де̄те поновили2 бу̏дӯ поновили2
Past Perfect поновио сам2 поновио си2 поновио је2 поновили смо2 поновили сте2 поновили су2
Pluperfect3 би̏о сам поновио2 би̏о си поновио2 би̏о је поновио2 би́ли смо поновили2 би́ли сте поновили2 би́ли су поновили2
Aorist понових понови понови поновисмо поновисте поновише
Conditional I поновио бих2 поновио би2 поновио би2 поновили бисмо2 поновили бисте2 поновили би2
Conditional II4 би̏о бих поновио2 би̏о би поновио2 би̏о би поновио2 би́ли бисмо поновили2 би́ли бисте поновили2 би́ли би поновили2
Imperative — понови — поновимо поновите —
Active past participle поновио m / поновила f / поновило n поновили m / поновиле f / поновила n
Passive past participle поновљен m / поновљена f / поновљено n поновљени m / поновљене f / поновљена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

[edit]

Ukrainian

[edit]

Etymology

[edit]

From по- (po-) +‎ нови́ти (novýty).

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): [pɔnɔˈʋɪte]
  • Audio:(file)

Verb

[edit]

понови́ти • (ponovýty) pf (imperfective поно́влювати or поновля́ти) (transitive)

  1. to renew
  2. to restore
  3. to resume

Conjugation

[edit]
Conjugation of понови́ти, понови́ть (class 4c, perfective, transitive)
For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
perfective aspect
infinitive понови́ти, понови́ть
ponovýty, ponovýtʹ
participles present tense past tense
active — —
passive — поно́влений
ponóvlenyj
impersonal: поно́влено
ponóvleno
adverbial — понови́вши
ponovývšy
present tense future tense
1st singular
я 		— поновлю́
ponovljú
2nd singular
ти 		— поно́виш
ponóvyš
3rd singular
він / вона / воно 		— поно́вить
ponóvytʹ
1st plural
ми 		— поно́вим, поно́вимо
ponóvym, ponóvymo
2nd plural
ви 		— поно́вите
ponóvyte
3rd plural
вони 		— поно́влять
ponóvljatʹ
imperative singular plural
first-person — понові́м, понові́мо
ponovím, ponovímo
second-person понови́
ponový 		понові́ть
ponovítʹ
past tense singular plural
ми / ви / вони
masculine
я / ти / він 		понови́в
ponovýv 		понови́ли
ponovýly
feminine
я / ти / вона 		понови́ла
ponovýla
neuter
воно 		понови́ло
ponovýlo

Synonyms

[edit]

Derived terms

[edit]

Further reading

[edit]
Retrieved from "https://en.wiktionary.org/w/index.php?title=поновити&oldid=79991898"