Jump to content

пик

From Wiktionary, the free dictionary

Bulgarian

[edit]

Pronunciation

[edit]

Etymology 1

[edit]

Formally from Proto-Slavic *pikъ, a resultant noun of *pikati (to pierce, to puncture) (cf. Serbo-Croatian пи̏кати (to stab), Slovene píka (puncture)).

Noun

[edit]

пик (pikm

  1. (obsolete) hole, dot, slot (in various children games)
    Synonyms: ду́пка (dúpka), то́чка (tóčka), жлеб (žleb)
Declension
[edit]

References

[edit]

Etymology 2

[edit]

Borrowed from Russian or some Western language, ultimately from French pic.

Noun

[edit]

пик (pikm (relational adjective пи́ков)

  1. peak, top
    Synonym: връх (vrǎh)
    час пикčas pikrush hour
Declension
[edit]
[edit]

References

[edit]
  • пик”, in Речник на българския език [Dictionary of the Bulgarian Language] (in Bulgarian), Sofia: Bulgarian Academy of Sciences, 2014
  • пик”, in Речник на българския език [Dictionary of the Bulgarian Language] (in Bulgarian), Chitanka, 2010

Macedonian

[edit]

Pronunciation

[edit]

Etymology 1

[edit]

Borrowed from German Pik.

Noun

[edit]

пик (pikm

  1. spades (in card games)

See also

[edit]
Suits in Macedonian · бо́и (bói) (layout · text)
херц (herc), ср́це (sŕce) ка́ро (káro), ба́клава (báklava), ло́кум (lókum) пик (pik), лист (list) треф (tref), дете́лина (detélina)

Etymology 2

[edit]

Borrowed from English peak.

Noun

[edit]

пик (pikm

  1. peak (e.g. on a graph)

Declension

[edit]
Declension of пик
singular plural
indefinite пик (pik) пикови (pikovi)
definite unspecified пикот (pikot) пиковите (pikovite)
definite proximal пиков (pikov) пиковиве (pikovive)
definite distal пикон (pikon) пиковине (pikovine)
vocative пику (piku) пикови (pikovi)
count form пика (pika)

Northern Altai

[edit]

Etymology

[edit]

From Proto-Turkic *bek. Cognate to Shor пек (pek), Khakas пик (pik), Chulym пӓк (päk), etc.

Adjective

[edit]

пик (pik)

  1. firm, strong

References

[edit]

L. M. Tukmačev, editor (1995), “пик”, in Kumandinsko-Russkij Slovarʹ [Kumandy-Russian Dictionary], Biysk: Kandidat filologičeskix nauk, Izdatelʹstvo bijskij kotelʹščik, →ISBN

Russian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): [pʲik]
  • Audio:(file)

Etymology 1

[edit]

Borrowed from French pic.

Noun

[edit]

пик (pikm inan (genitive пи́ка, nominative plural пи́ки, genitive plural пи́ков, relational adjective пи́ковый)

  1. peak
    ча́с пи́кčás píkrush hour
    пик не́фтиpik néftipeak oil
Declension
[edit]

Etymology 2

[edit]

Noun

[edit]

пик (pikf inan pl

  1. genitive plural of пи́ка (píka)

Noun

[edit]

пик (pikf inan pl

  1. genitive of пи́ки (píki)

Serbo-Croatian

[edit]

Pronunciation

[edit]

Declension

[edit]

Etymology 1

[edit]

Borrowed from German Pik.

Noun

[edit]

пи̏к m (Latin spelling pȉk)

  1. , spades in card- and boardgames
Coordinate terms
[edit]
Suits in Serbo-Croatian · боје (layout · text)
херц, срце каро, коцка пик, лист треф, детелина

Etymology 2

[edit]

Noun

[edit]

пи̏к m (Latin spelling pȉk)

  1. (childish, Croatia) used in set phrases in a certain children’s game “пик спас” to denote a safe place
    • 2012 August 19, Денис Гиљевић, “Морска звијезда морски прашчић – Девети и десети дан”, in Roditelji.hr[2]:
      Чим наиђе мало већи вал, он збрише на ручник. Пик спас за њега.
      As soon as a larger wave finds to him just a little, he rescues himself by the towel. Safe.

Etymology 3

[edit]

Borrowed from Spanish pica.

Noun

[edit]

пи̏к m (Latin spelling pȉk)

  1. (archaic) place of skirmish, battleground
    • 1861, Грго Мартић, Осветници, volume 3, Загреб: Драготин Албрехт, page 116:
      Борба дура и до пола дана, а ниједна не одступа страна са својега пика и мејдана.
      The fight is long and lasts till noon, but no side steps away from its field and ground.

Etymology 4

[edit]

Borrowed from German Pik, Pick, like Serbo-Croatian имати пик на кога used in the phrase einen Pik auf jemanden haben.

Noun

[edit]

пи̏к m (Latin spelling pȉk)

  1. shrewdness, scoff, wont to be mean
    • 1924, Бранислав Нушић, Аутобиографија, Српски језик:
      Те су протине мисли биле у ствари врло утешне за мене, али ми пред професором нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупро бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се често у школи одликовао.
      А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли:
      – Молим, господине, да идем у авлији.
      – Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити – одговори му професор.
      Стамболић се збуни, узврда се па очајно понови:
      – Молим, господине, да идем у авлији!
      – Реци правилно па ћу те пустити. Стамболић поче да се зноји и превија, које због падежа а које због невоље ради које је молио да изађе. Шапћу му другови и добацују, а Стамболић се ознојио, поцрвенео, дигао једну ногу и увио је око друге, па дрекну: – У авлију!
      – Тако, сад је правилно, сад можеш ићи! – вели професор.
      These contrary thoughts were actually very comforting for me, but they could not help me in front of the professor. He resolutely asked me to tell him the fifth case of the noun “dog” which I resolutely resisted with endless silence, one of my qualities I was distinguished by in school.
      And the extent to which this professor had a wont to be mean just with the cases, the case of some Stanoje Stambolić will also show. One afternoon, at the time of Great Lent, he raises his hand and begs:
      – Please, Sir, let me go on the schoolyard.
      – Say, Stambolić, that sentence correctly, and I will let you go – the professor replies.
      Stambolić is perplexed, squirms and repeats desperately:
      – Please, Sir, let me go on the schoolyard!
      – Say it right and I'll let you go. Stambolić began to sweat and bend, partially because of the case and partially because of mishap by reason of which he asked to go out. Friends whisper to him and throw the ball to him, but Stambolić sweats, blushes, pulls one leg and twists it around the other, and then shouts: – To the schoolyard!
      – Like this, it is right now, you can go now! – says the professor.

Etymology 5

[edit]

Borrowed from Venetan pico or Dalmatian pik.

Noun

[edit]

пи̏к m (Latin spelling pȉk)

  1. a diagonal beam on which a sail is attached, called gaff in English
    Synonyms: со̏шња̄к, шо̏шња̄к, ла̀нтӣна

Etymology 6

[edit]

Borrowed from German Pik.

Interjection

[edit]

пи̏к (Latin spelling pȉk)

  1. (colloquial) used when something is pricked, a sound made when a puncture is performed

Etymology 7

[edit]

Borrowed from French pic.

Noun

[edit]

пи̏к m (Latin spelling pȉk)

  1. peak

References

[edit]
  • пик”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 4, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 419
  • пик”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024 or пик”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024