изрећи
Serbo-Croatian
[edit]Etymology
[edit]Pronunciation
[edit]Verb
[edit]ѝзрећи pf (Latin spelling ìzreći)
Conjugation
[edit]Conjugation of изрећи
| Infinitive: изрећи | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: ѝзрека̄вши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | изрекнем / изречем | изрекнеш / изречећ | изрекне / изрече | изрекнемо / изречемо | изрекнете / изречете | изрекну / изреку | |
| Future | Future I | изрећи ћу | изрећи ћеш | изрећи ће | изрећи ћемо | изрећи ћете | изрећи ће |
| Future II | бу̏де̄м изрекао2 | бу̏де̄ш изрекао2 | бу̏де̄ изрекао2 | бу̏де̄мо изрекли2 | бу̏де̄те изрекли2 | бу̏дӯ изрекли2 | |
| Past | Perfect | изрекао сам2 | изрекао си2 | изрекао је2 | изрекли смо2 | изрекли сте2 | изрекли су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам изрекао2 | би̏о си изрекао2 | би̏о је изрекао2 | би́ли смо изрекли2 | би́ли сте изрекли2 | би́ли су изрекли2 | |
| Aorist | изрекох | изрече | изрече | изрекосмо | изрекосте | изрекоше | |
| Conditional I | изрекао бих2 | изрекао би2 | изрекао би2 | изрекли бисмо2 | изрекли бисте2 | изрекли би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих изрекао2 | би̏о би изрекао2 | би̏о би изрекао2 | би́ли бисмо изрекли2 | би́ли бисте изрекли2 | би́ли би изрекли2 | |
| Imperative | — | изрекни / изреци | — | изрекнимо / изрецимо | изрекните / изреците | — | |
| Active past participle | изрекао m / изрекла f / изрекло n | изрекли m / изрекле f / изрекла n | |||||
| Passive past participle | изречен m / изречена f / изречено n | изречени m / изречене f / изречена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. | |||||||
Related terms
[edit]- изри́цати impf