жестити
Serbo-Croatian
[edit]Pronunciation
[edit]Verb
[edit]же́стити impf (Latin spelling žéstiti)
Conjugation
[edit]Conjugation of жестити
| Infinitive: жестити | Present verbal adverb: же́сте̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: же́шће̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | жестим | жестиш | жести | жестимо | жестите | жесте | |
| Future | Future I | жестит ћу1 жестићу |
жестит ћеш1 жестићеш |
жестит ће1 жестиће |
жестит ћемо1 жестићемо |
жестит ћете1 жестићете |
жестит ће1 жестиће |
| Future II | бу̏де̄м жестио2 | бу̏де̄ш жестио2 | бу̏де̄ жестио2 | бу̏де̄мо жестили2 | бу̏де̄те жестили2 | бу̏дӯ жестили2 | |
| Past | Perfect | жестио сам2 | жестио си2 | жестио је2 | жестили смо2 | жестили сте2 | жестили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам жестио2 | би̏о си жестио2 | би̏о је жестио2 | би́ли смо жестили2 | би́ли сте жестили2 | би́ли су жестили2 | |
| Imperfect | жешћах | жешћаше | жешћаше | жешћасмо | жешћасте | жешћаху | |
| Conditional I | жестио бих2 | жестио би2 | жестио би2 | жестили бисмо2 | жестили бисте2 | жестили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих жестио2 | би̏о би жестио2 | би̏о би жестио2 | би́ли бисмо жестили2 | би́ли бисте жестили2 | би́ли би жестили2 | |
| Imperative | — | жести | — | жестимо | жестите | — | |
| Active past participle | жестио m / жестила f / жестило n | жестили m / жестиле f / жестила n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||