брзнути

Serbo-Croatian

Etymology

From бр̑з.

Verb

бр̏знути pf (Latin spelling bȑznuti)

1. (intransitive) to hurry, to rush

Conjugation

Conjugation of брзнути

Infinitive: брзнути		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: брзнувши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		брзнем	брзнеш	брзне	брзнемо	брзнете	брзну
Future	Future I	брузнут ћу1 брзнућу	брузнут ћеш1 брзнућеш	брузнут ће1 брзнуће	брузнут ћемо1 брзнућемо	брузнут ћете1 брзнућете	брузнут ће1 брзнуће
	Future II	бу̏де̄м брзнуо2	бу̏де̄ш брзнуо2	бу̏де̄ брзнуо2	бу̏де̄мо брзнули2	бу̏де̄те брзнули2	бу̏дӯ брзнули2
Past	Perfect	брзнуо сам2	брзнуо си2	брзнуо је2	брзнули смо2	брзнули сте2	брзнули су2
	Pluperfect3	би̏о сам брзнуо2	би̏о си брзнуо2	би̏о је брзнуо2	би́ли смо брзнули2	би́ли сте брзнули2	би́ли су брзнули2
	Aorist	брзнух	брзну	брзну	брзнусмо	брзнусте	брзнуше
Conditional I		брзнуо бих2	брзнуо би2	брзнуо би2	брзнули бисмо2	брзнули бисте2	брзнули би2
Conditional II4		би̏о бих брзнуо2	би̏о би брзнуо2	би̏о би брзнуо2	би́ли бисмо брзнули2	би́ли бисте брзнули2	би́ли би брзнули2
Imperative		—	брзни	—	брзнимо	брзните	—
Active past participle		брзнуо m / брзнула f / брзнуло n			брзнули m / брзнуле f / брзнула n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• бр̀зати pf