Jump to content

bijel

From Wiktionary, the free dictionary

English

[edit]

Noun

[edit]

bijel (plural bijels)

  1. A bicontinuous form of emulsion stabilised by solid particles

Anagrams

[edit]

Serbo-Croatian

[edit]

Alternative forms

[edit]

Etymology

[edit]

Inherited from Proto-Slavic *bělъ.

Pronunciation

[edit]

Adjective

[edit]

bijȇl (Cyrillic spelling бије̑л, definite bijȇlī, comparative bjèljī)

  1. white
  2. blank
  3. blanched

Declension

[edit]

See also

[edit]
Colors in Serbo-Croatian · boje / боје (layout · text)
     bijel / бијел, beo / бео      siv / сив, sinji / сињи      crn / црн
             crven / црвен, rumen / румен              narandžast / наранџаст, narančast / наранчаст; smeđ / смеђ, braon / браон              žut / жут; žut / жут
             zelen / зелен              zelen / зелен             
             tirkizan / тиркизан, cijan / цијан; tirkizan / тиркизан              plav / плав              modar / модар
             ljubičast / љубичаст; modar / модар, indigo / индиго              ljubičast / љубичаст, magenta / магента; ljubičast / љубичаст              ružičast / ружичаст, roza / роза

Further reading

[edit]
  • bijel”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2025