стричев

Serbo-Croatian

Etymology

From стриц +‎ -ев.

Pronunciation

• IPA^(key): /strǐːt͡ʃeʋ/
• Hyphenation: стри‧чев

Adjective

стри́чев (Latin spelling stríčev)

1. (relational) uncle; uncle's

Declension

Declension of стричев

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		стричев	стричева	стричево
genitive		стричева	стричеве	стричева
dative		стричеву	стричевој	стричеву
accusative	inanimate animate	стричев стричева	стричеву	стричево
vocative		стричев	стричева	стричево
locative		стричеву	стричевој	стричеву
instrumental		стричевим	стричевом	стричевим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		стричеви	стричеве	стричева
genitive		стричевих	стричевих	стричевих
dative		стричевим(а)	стричевим(а)	стричевим(а)
accusative		стричеве	стричеве	стричева
vocative		стричеви	стричеве	стричева
locative		стричевим(а)	стричевим(а)	стричевим(а)
instrumental		стричевим(а)	стричевим(а)	стричевим(а)