Jump to content

состанчење

From Wiktionary, the free dictionary

Macedonian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): [sɔˈstant͡ʃɛɲɛ]

Noun

[edit]

состанчење (sostančenjen

  1. verbal noun of состанчи (sostanči)

Declension

[edit]
Declension of состанчење
singular plural
indefinite состанчење (sostančenje) состанчења (sostančenja)
definite unspecified состанчењето (sostančenjeto) состанчењата (sostančenjata)
definite proximal состанчењево (sostančenjevo) состанчењава (sostančenjava)
definite distal состанчењено (sostančenjeno) состанчењана (sostančenjana)
vocative состанчење (sostančenje) состанчења (sostančenja)