повјереник

Serbo-Croatian

Alternative forms

• поверѐнӣк

Etymology

повјерен (“past passive participle of повјерити (“to entrust”)”) +‎ -ник.

Pronunciation

• IPA^(key): /poʋjerěniːk/

Noun

повјерѐнӣк m (Latin spelling povjerènīk) (officialese)

1. authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee

Declension

Declension of повјереник

	singular	plural
nominative	повјереник	повјереници
genitive	повјереника	повјереника
dative	повјеренику	повјереницима
accusative	повјереника	повјеренике
vocative	повјерениче	повјереници
locative	повјеренику	повјереницима
instrumental	повјереником	повјереницима

Derived terms

• повјерѐнӣчкӣ
• повјерени́штво

References

• “повјереник” in Hrvatski jezični portal
• “повјереник”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 4, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503