повереник

Macedonian

Pronunciation

• IPA^(key): [pɔˈvɛɾɛnik]

Noun

повереник • (poverenik) m (feminine повереничка)

1. confidant

Declension

Declension of повереник

	singular	plural
indefinite	повереник (poverenik)	повереници (poverenici)
definite unspecified	повереникот (poverenikot)	поверениците (poverenicite)
definite proximal	повереников (poverenikov)	поверенициве (poverenicive)
definite distal	повереникон (poverenikon)	повереницине (poverenicine)
vocative	поверенику (povereniku)	повереници (poverenici)
count form	—	повереника (poverenika)

Serbo-Croatian

Alternative forms

• повјерѐнӣк

Etymology

поверен (“past passive participle of поверити (“to entrust”)”) +‎ -ник.

Pronunciation

• IPA^(key): /poʋerěniːk/

Noun

поверѐнӣк m (Latin spelling poverènīk) (officialese)

1. authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee

Declension

Declension of повереник

	singular	plural
nominative	повереник	повереници
genitive	повереника	повереника
dative	поверенику	повереницима
accusative	повереника	поверенике
vocative	поверениче	повереници
locative	поверенику	повереницима
instrumental	повереником	повереницима

Derived terms

• поверѐнӣчкӣ
• поверени́штво

References

• “повереник”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024
• “повереник”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 4, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503