питач

Bulgarian

Etymology

пи́там (pítam, “to ask”) +‎ -ач (-ač)

Pronunciation

• IPA^(key): [piˈtat͡ʃ]

Noun

пита́ч • (pitáč) m (feminine пита́чка)

1. (colloquial) asker, prober

   Synonyms: пита́щ (pitášt), (dialectal) пра́шеник (prášenik)

2. (dialectal) begger

Declension

Declension of питач

	singular	plural
indefinite	питач (pitač)	питачи (pitači)
definite unspecified	питачот (pitačot)	питачите (pitačite)
definite proximal	питачов (pitačov)	питачиве (pitačive)
definite distal	питачон (pitačon)	питачине (pitačine)
vocative	питачу (pitaču)	питачи (pitači)
count form	—	питача (pitača)

Related terms

• запитва́ч (zapitváč, “asker”)
• опитва́ч (opitváč, “taster”)
• разпитва́ч (razpitváč, “inquirer”)
• пи́танка (pítanka, “question mark”)

References

• “питач”, in Речник на българския език [Dictionary of the Bulgarian Language] (in Bulgarian), Sofia: Bulgarian Academy of Sciences, 2014
• “питач”, in Речник на българския език [Dictionary of the Bulgarian Language] (in Bulgarian), Chitanka, 2010

Macedonian

Etymology

By surface analysis, пита (pita, “to beg”) +‎ -ач (-ač).

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈpitat͡ʃ]
• Hyphenation: пи‧тач

Noun

питач • (pitač) m (plural питачи, feminine питачка, relational adjective питачки)

1. beggar, pauper

   Synonym: просјак (prosjak)

Declension

Declension of питач

	singular	plural
indefinite	питач (pitač)	питачи (pitači)
definite unspecified	питачот (pitačot)	питачите (pitačite)
definite proximal	питачов (pitačov)	питачиве (pitačive)
definite distal	питачон (pitačon)	питачине (pitačine)
vocative	питачу (pitaču)	питачи (pitači)
count form	—	питача (pitača)

Related terms

• питаштво n (pitaštvo)
• питачлак m (pitačlak)