бојовник

Serbo-Croatian

Etymology

From бо̑ј + agentive suffix -ник.

Pronunciation

• IPA^(key): /bǒjoːʋniːk/
• Hyphenation: бо‧јов‧ник

Noun

бо̀јо̄внӣк m (Latin spelling bòjōvnīk)

1. (military, Croatia) major
2. (obsolete) a warrior

Declension

Declension of бојовник

	singular	plural
nominative	бо̀јо̄внӣк	бо̀јо̄внӣци
genitive	бојовника	бојовника
dative	бојовнику	бојовницима
accusative	бојовника	бојовнике
vocative	бо̀јо̄внӣче	бојовници
locative	бојовнику	бојовницима
instrumental	бојовником	бојовницима