аџуван

Serbo-Croatian

Etymology

Borrowed from Ottoman Turkish ارجوان (ercuvan), from Arabic أَرْجُوَان (ʔarjuwān, “redbud”). Compare јо̏ргова̄н, јоргова́нӣ.

Pronunciation

• IPA^(key): /ad͡ʒǔʋaːn/
• Hyphenation: а‧џу‧ван

Noun

аџу̀ва̄н m (Latin spelling adžùvān)

1. (regional) young man
2. (regional) lover

Declension

Declension of аџуван

	singular	plural
nominative	аџу̀ва̄н	аџувани
genitive	аџува́на	аџувана
dative	аџувану	аџуванима
accusative	аџуван	аџуване
vocative	аџуване	аџувани
locative	аџувану	аџуванима
instrumental	аџуваном	аџуванима

References

• Škaljić, Abdulah (1966) Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo: Svjetlost, page 71
• “аџуван”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 6, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1967–1976, published 1990, page 115