Bonapartist

English

Etymology

From Bonaparte +‎ -ist.

Noun

Bonapartist (plural Bonapartists)

1. (historical) A supporter or kin of Napoleon Bonaparte.

Translations

one attached to Napoleon's policy

• Basque: bonapartetiar, bonapartista
• Catalan: bonapartista (ca) m or f, napoleònic (ca) m, napoleònica (ca) f
• Czech: bonapartista m, bonapartistka f
• Estonian: bonapartist
• French: bonapartiste (fr) m or f, Bonapartiste (fr) m or f
• German: Bonapartist (de) m, Bonapartistin f
• Indonesian: bonapartis
• Italian: bonapartista m or f
• Japanese: ナポレオン支持者 (ナポレオンしじしゃ, Naporeon shijisha)
• Norwegian: bonapartist m
• Polish: bonapartysta m, bonapartystka f
• Portuguese: bonapartista m or f
• Romanian: bonapartist (ro) m, bonapartistă (ro) f
• Russian: бонапарти́ст (ru) m (bonapartíst), бонапарти́стка f (bonapartístka)
• Serbo-Croatian:

  Cyrillic: бонапа̀ртист m, бонапа̀ртистица f

  Roman: bonapàrtist (sh) m, bonapàrtistica (sh) f

• Spanish: bonapartista m or f
• Swedish: bonapartist c
• Turkmen: bonapartist (tk)

Adjective

Bonapartist (comparative more Bonapartist, superlative most Bonapartist)

1. (historical) Of, pertaining to, or supporting, Bonapartism.

Translations

relating to Bonapartism

• Basque: bonapartetiar, bonapartista
• Estonian: bonapartistlik
• French: bonapartiste (fr)
• German: bonapartistisch (de)
• Greek: βοναπαρτιστικός (vonapartistikós)
• Italian: bonapartistico, bonapartista
• Japanese: ボナパルティズムの (bonaparutizumu no)
• Polish: bonapartystyczny
• Romanian: bonapartist (ro)
• Russian: бонапарти́стский (ru) (bonapartístskij)
• Serbo-Croatian:

  Cyrillic: бонапартѝстичкӣ, бонапа̀ртистичин

  Roman: bonapartìstičkī (sh), bonapàrtističin (sh)

References

• “Bonapartist”, in Webster’s Revised Unabridged Dictionary, Springfield, Mass.: G. & C. Merriam, 1913, →OCLC.