Jump to content

једноличан

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /jednǒlit͡ʃan/
  • Hyphenation: је‧дно‧ли‧чан

Adjective

[edit]

једно̀личан (Latin spelling jednòličan, definite једно̀личнӣ)

  1. uniform, invariable
  2. dull, monotonous

Declension

[edit]
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative једноличан једнолична једнолично
genitive једнолична једноличне једнолична
dative једноличну једноличној једноличну
accusative inanimate
animate
једноличан
једнолична
једноличну једнолично
vocative једноличан једнолична једнолично
locative једноличну једноличној једноличну
instrumental једноличним једноличном једноличним
plural masculine feminine neuter
nominative једнолични једноличне једнолична
genitive једноличних једноличних једноличних
dative једноличним(а) једноличним(а) једноличним(а)
accusative једноличне једноличне једнолична
vocative једнолични једноличне једнолична
locative једноличним(а) једноличним(а) једноличним(а)
instrumental једноличним(а) једноличним(а) једноличним(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative једнолични једнолична једнолично
genitive једноличног(а) једноличне једноличног(а)
dative једноличном(у/е) једноличној једноличном(у/е)
accusative inanimate
animate
једнолични
једноличног(а)
једноличну једнолично
vocative једнолични једнолична једнолично
locative једноличном(е/у) једноличној једноличном(е/у)
instrumental једноличним једноличном једноличним
plural masculine feminine neuter
nominative једнолични једноличне једнолична
genitive једноличних једноличних једноличних
dative једноличним(а) једноличним(а) једноличним(а)
accusative једноличне једноличне једнолична
vocative једнолични једноличне једнолична
locative једноличним(а) једноличним(а) једноличним(а)
instrumental једноличним(а) једноличним(а) једноличним(а)