чекан

Macedonian

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈt͡ʃɛkan]

• Audio:

  (file)

Etymology 1

Inherited from Proto-Slavic *čekanъ, from a Turkic language.

Noun

чекан • (čekan) m (diminutive чеканче)

1. hammer

Declension

Declension of чекан

	singular	plural
indefinite	чекан (čekan)	чекани (čekani)
definite unspecified	чеканот (čekanot)	чеканите (čekanite)
definite proximal	чеканов (čekanov)	чеканиве (čekanive)
definite distal	чеканон (čekanon)	чеканине (čekanine)
vocative	чекане (čekane)	чекани (čekani)
count form	—	чекана (čekana)

Descendants

• → Albanian: çekan

Etymology 2

Participle

чекан • (čekan)

1. masculine singular adjectival participle of чека (čeka)

Declension

Declension of чекан

	masculine	feminine	neuter	plural
indefinite	чекан (čekan)	чекана (čekana)	чекано (čekano)	чекани (čekani)
definite unspecified	чеканиот (čekaniot)	чеканата (čekanata)	чеканото (čekanoto)	чеканите (čekanite)
definite proximal	чеканиов (čekaniov)	чеканава (čekanava)	чеканово (čekanovo)	чеканиве (čekanive)
definite distal	чеканион (čekanion)	чеканана (čekanana)	чеканоно (čekanono)	чеканине (čekanine)

Russian

Alternative forms

• чека́нъ (čekán) — Pre-reform orthography (1918)

Etymology

Inherited from Old East Slavic чеканъ (čekanŭ), from Proto-Slavic *čekanъ.

Pronunciation

• IPA^(key): [t͡ɕɪˈkan]

Noun

чека́н • (čekán) m inan or m anim (genitive чека́на, nominative plural чека́ны, genitive plural чека́нов)

1. chisel, caulking hammer
2. stamp, die
3. (bird) chat

Declension

Declension of чека́н (bian masc-form hard-stem accent-a) 

		singular	plural
nominative		чека́н čekán	чека́ны čekány
genitive		чека́на čekána	чека́нов čekánov
dative		чека́ну čekánu	чека́нам čekánam
accusative	animate	чека́на čekána	чека́нов čekánov
	inanimate	чека́н čekán	чека́ны čekány
instrumental		чека́ном čekánom	чека́нами čekánami
prepositional		чека́не čekáne	чека́нах čekánax

Related terms

• чека́нка (čekánka)
• чека́нить (čekánitʹ), отчека́нить (otčekánitʹ)
• чеканный (čekannyj)