фитил

See also: фитиљ

Macedonian

Etymology

Borrowed from Ottoman Turkish فتیل (fitil).

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈfitiɫ]

Noun

фитил • (fitil) m (diminutive фитилче)

1. wick
2. fuse

Declension

Declension of фитил

	singular	plural
indefinite	фитил (fitil)	фитили (fitili)
definite unspecified	фитилот (fitilot)	фитилите (fitilite)
definite proximal	фитилов (fitilov)	фитиливе (fitilive)
definite distal	фитилон (fitilon)	фитилине (fitiline)
vocative	фитилу (fitilu)	фитили (fitili)
count form	—	фитила (fitila)