Jump to content

урочување

From Wiktionary, the free dictionary

Macedonian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): [uɾɔˈt͡ʃuvaɲɛ]

Noun

[edit]

урочување (uročuvanjen

  1. verbal noun of урочува (uročuva)

Declension

[edit]
Declension of урочување
singular plural
indefinite урочување (uročuvanje) урочувања (uročuvanja)
definite unspecified урочувањето (uročuvanjeto) урочувањата (uročuvanjata)
definite proximal урочувањево (uročuvanjevo) урочувањава (uročuvanjava)
definite distal урочувањено (uročuvanjeno) урочувањана (uročuvanjana)
vocative урочување (uročuvanje) урочувања (uročuvanja)