Jump to content

победив

From Wiktionary, the free dictionary

Russian

[edit]

Pronunciation

[edit]

Participle

[edit]

победи́в (pobedív)

  1. short past adverbial perfective participle of победи́ть (pobedítʹ)

Serbo-Croatian

[edit]

Alternative forms

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /pobědiʋ/
  • Hyphenation: по‧бе‧див

Adjective

[edit]

побѐдив (Latin spelling pobèdiv, definite побѐдивӣ)

  1. vincible

Declension

[edit]
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative победив победива победиво
genitive победива победиве победива
dative победиву победивој победиву
accusative inanimate
animate
победив
победива
победиву победиво
vocative победив победива победиво
locative победиву победивој победиву
instrumental победивим победивом победивим
plural masculine feminine neuter
nominative победиви победиве победива
genitive победивих победивих победивих
dative победивим(а) победивим(а) победивим(а)
accusative победиве победиве победива
vocative победиви победиве победива
locative победивим(а) победивим(а) победивим(а)
instrumental победивим(а) победивим(а) победивим(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative победиви победива победиво
genitive победивог(а) победиве победивог(а)
dative победивом(у/е) победивој победивом(у/е)
accusative inanimate
animate
победиви
победивог(а)
победиву победиво
vocative победиви победива победиво
locative победивом(е/у) победивој победивом(е/у)
instrumental победивим победивом победивим
plural masculine feminine neuter
nominative победиви победиве победива
genitive победивих победивих победивих
dative победивим(а) победивим(а) победивим(а)
accusative победиве победиве победива
vocative победиви победиве победива
locative победивим(а) победивим(а) победивим(а)
instrumental победивим(а) победивим(а) победивим(а)