Jump to content

избезумљен

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /izbězuːmʎen/
  • Hyphenation: из‧бе‧зум‧љен

Adjective

[edit]

избѐзӯмљен (Latin spelling izbèzūmljen, definite избѐзӯмљенӣ, comparative избезумљенији)

  1. hysterical, mad, crazed

Declension

[edit]
positive indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative избезумљен избезумљена избезумљено
genitive избезумљена избезумљене избезумљена
dative избезумљену избезумљеној избезумљену
accusative inanimate
animate
избезумљен
избезумљена
избезумљену избезумљено
vocative избезумљен избезумљена избезумљено
locative избезумљену избезумљеној избезумљену
instrumental избезумљеним избезумљеном избезумљеним
plural masculine feminine neuter
nominative избезумљени избезумљене избезумљена
genitive избезумљених избезумљених избезумљених
dative избезумљеним(а) избезумљеним(а) избезумљеним(а)
accusative избезумљене избезумљене избезумљена
vocative избезумљени избезумљене избезумљена
locative избезумљеним(а) избезумљеним(а) избезумљеним(а)
instrumental избезумљеним(а) избезумљеним(а) избезумљеним(а)
positive definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative избезумљени избезумљена избезумљено
genitive избезумљеног(а) избезумљене избезумљеног(а)
dative избезумљеном(у/е) избезумљеној избезумљеном(у/е)
accusative inanimate
animate
избезумљени
избезумљеног(а)
избезумљену избезумљено
vocative избезумљени избезумљена избезумљено
locative избезумљеном(е/у) избезумљеној избезумљеном(е/у)
instrumental избезумљеним избезумљеном избезумљеним
plural masculine feminine neuter
nominative избезумљени избезумљене избезумљена
genitive избезумљених избезумљених избезумљених
dative избезумљеним(а) избезумљеним(а) избезумљеним(а)
accusative избезумљене избезумљене избезумљена
vocative избезумљени избезумљене избезумљена
locative избезумљеним(а) избезумљеним(а) избезумљеним(а)
instrumental избезумљеним(а) избезумљеним(а) избезумљеним(а)
comparative forms
singular masculine feminine neuter
nominative избезумљенији избезумљенија избезумљеније
genitive избезумљенијег(а) избезумљеније избезумљенијег(а)
dative избезумљенијем(у) избезумљенијој избезумљенијем(у)
accusative inanimate
animate
избезумљенији
избезумљенијег(а)
избезумљенију избезумљеније
vocative избезумљенији избезумљенија избезумљеније
locative избезумљенијем(у) избезумљенијој избезумљенијем(у)
instrumental избезумљенијим избезумљенијом избезумљенијим
plural masculine feminine neuter
nominative избезумљенији избезумљеније избезумљенија
genitive избезумљенијих избезумљенијих избезумљенијих
dative избезумљенијим(а) избезумљенијим(а) избезумљенијим(а)
accusative избезумљеније избезумљеније избезумљенија
vocative избезумљенији избезумљеније избезумљенија
locative избезумљенијим(а) избезумљенијим(а) избезумљенијим(а)
instrumental избезумљенијим(а) избезумљенијим(а) избезумљенијим(а)
superlative forms
singular masculine feminine neuter
nominative најизбезумљенији најизбезумљенија најизбезумљеније
genitive најизбезумљенијег(а) најизбезумљеније најизбезумљенијег(а)
dative најизбезумљенијем(у) најизбезумљенијој најизбезумљенијем(у)
accusative inanimate
animate
најизбезумљенији
најизбезумљенијег(а)
најизбезумљенију најизбезумљеније
vocative најизбезумљенији најизбезумљенија најизбезумљеније
locative најизбезумљенијем(у) најизбезумљенијој најизбезумљенијем(у)
instrumental најизбезумљенијим најизбезумљенијом најизбезумљенијим
plural masculine feminine neuter
nominative најизбезумљенији најизбезумљеније најизбезумљенија
genitive најизбезумљенијих најизбезумљенијих најизбезумљенијих
dative најизбезумљенијим(а) најизбезумљенијим(а) најизбезумљенијим(а)
accusative најизбезумљеније најизбезумљеније најизбезумљенија
vocative најизбезумљенији најизбезумљеније најизбезумљенија
locative најизбезумљенијим(а) најизбезумљенијим(а) најизбезумљенијим(а)
instrumental најизбезумљенијим(а) најизбезумљенијим(а) најизбезумљенијим(а)