Jump to content

денунцијантски

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Etymology

[edit]

From денунција́ција.

Pronunciation

[edit]
  • (adjective) IPA(key): /denunt͡sǐjantskiː/
  • (adverb) IPA(key): /denunt͡sǐjantski/
  • Hyphenation: де‧нун‧ци‧јант‧ски

Adjective

[edit]

денунцѝјантскӣ (Latin spelling denuncìjantskī)

  1. informer's, informing

Declension

[edit]
Declension of денунцијантски
singular masculine feminine neuter
nominative денунцијантски денунцијантска денунцијантско
genitive денунцијантског(а) денунцијантске денунцијантског(а)
dative денунцијантском(у/е) денунцијантској денунцијантском(у/е)
accusative inanimate
animate
денунцијантски
денунцијантског(а)
денунцијантску денунцијантско
vocative денунцијантски денунцијантска денунцијантско
locative денунцијантском(е/у) денунцијантској денунцијантском(е/у)
instrumental денунцијантским денунцијантском денунцијантским
plural masculine feminine neuter
nominative денунцијантски денунцијантске денунцијантска
genitive денунцијантских денунцијантских денунцијантских
dative денунцијантским(а) денунцијантским(а) денунцијантским(а)
accusative денунцијантске денунцијантске денунцијантска
vocative денунцијантски денунцијантске денунцијантска
locative денунцијантским(а) денунцијантским(а) денунцијантским(а)
instrumental денунцијантским(а) денунцијантским(а) денунцијантским(а)

Adverb

[edit]

денунцѝјантски (Latin spelling denuncìjantski)

  1. like an informer

References

[edit]