весељаковић

Serbo-Croatian

Etymology

From ве̏сео.

Pronunciation

• IPA^(key): /ʋeseʎǎːkoʋit͡ɕ/
• Hyphenation: ве‧се‧ља‧ко‧вић

Noun

весеља́ковић m (Latin spelling veseljáković)

1. (as a term of endearment) a merry person

Declension

Declension of весељаковић

	singular	plural
nominative	весељаковић	весељаковићи
genitive	весељаковића	весељаковића
dative	весељаковићу	весељаковићима
accusative	весељаковића	весељаковиће
vocative	весељаковићу	весељаковићи
locative	весељаковићу	весељаковићима
instrumental	весељаковићем	весељаковићима

References

• “весељаковић”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024