Jump to content

бијен

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /bǐjeːn/
  • Hyphenation: би‧јен

Participle

[edit]

бѝје̄н (Latin spelling bìjēn)

  1. past passive participle of bȉti

Declension

[edit]
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative бијен бијена бијено
genitive бијена бијене бијена
dative бијену бијеној бијену
accusative inanimate
animate
бијен
бијена
бијену бијено
vocative бијен бијена бијено
locative бијену бијеној бијену
instrumental бијеним бијеном бијеним
plural masculine feminine neuter
nominative бијени бијене бијена
genitive бијених бијених бијених
dative бијеним(а) бијеним(а) бијеним(а)
accusative бијене бијене бијена
vocative бијени бијене бијена
locative бијеним(а) бијеним(а) бијеним(а)
instrumental бијеним(а) бијеним(а) бијеним(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative бијени бијена бијено
genitive бијеног(а) бијене бијеног(а)
dative бијеном(у/е) бијеној бијеном(у/е)
accusative inanimate
animate
бијени
бијеног(а)
бијену бијено
vocative бијени бијена бијено
locative бијеном(е/у) бијеној бијеном(е/у)
instrumental бијеним бијеном бијеним
plural masculine feminine neuter
nominative бијени бијене бијена
genitive бијених бијених бијених
dative бијеним(а) бијеним(а) бијеним(а)
accusative бијене бијене бијена
vocative бијени бијене бијена
locative бијеним(а) бијеним(а) бијеним(а)
instrumental бијеним(а) бијеним(а) бијеним(а)