Jump to content

безутешен

From Wiktionary, the free dictionary

Macedonian

[edit]

Pronunciation

[edit]

Adjective

[edit]

безутешен (bezutešen) (comparative побезутешен, superlative најбезутешен, abstract noun безутешност)

  1. desolate, disconsolate

Declension

[edit]
Declension of безутешен
positive masculine feminine neuter plural
indefinite безутешен (bezutešen) безутешна (bezutešna) безутешно (bezutešno) безутешни (bezutešni)
definite unspecified безутешниот (bezutešniot) безутешната (bezutešnata) безутешното (bezutešnoto) безутешните (bezutešnite)
definite proximal безутешниов (bezutešniov) безутешнава (bezutešnava) безутешново (bezutešnovo) безутешниве (bezutešnive)
definite distal безутешнион (bezutešnion) безутешнана (bezutešnana) безутешноно (bezutešnono) безутешнине (bezutešnine)
comparative masculine feminine neuter plural
indefinite побезутешен (pobezutešen) побезутешна (pobezutešna) побезутешно (pobezutešno) побезутешни (pobezutešni)
definite unspecified побезутешниот (pobezutešniot) побезутешната (pobezutešnata) побезутешното (pobezutešnoto) побезутешните (pobezutešnite)
definite proximal побезутешниов (pobezutešniov) побезутешнава (pobezutešnava) побезутешново (pobezutešnovo) побезутешниве (pobezutešnive)
definite distal побезутешнион (pobezutešnion) побезутешнана (pobezutešnana) побезутешноно (pobezutešnono) побезутешнине (pobezutešnine)
superlative masculine feminine neuter plural
indefinite најбезутешен (najbezutešen) најбезутешна (najbezutešna) најбезутешно (najbezutešno) најбезутешни (najbezutešni)
definite unspecified најбезутешниот (najbezutešniot) најбезутешната (najbezutešnata) најбезутешното (najbezutešnoto) најбезутешните (najbezutešnite)
definite proximal најбезутешниов (najbezutešniov) најбезутешнава (najbezutešnava) најбезутешново (najbezutešnovo) најбезутешниве (najbezutešnive)
definite distal најбезутешнион (najbezutešnion) најбезутешнана (najbezutešnana) најбезутешноно (najbezutešnono) најбезутешнине (najbezutešnine)

Russian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): [bʲɪzʊˈtʲeʂɨn]

Adjective

[edit]

безуте́шен (bezutéšen)

  1. short masculine singular of безуте́шный (bezutéšnyj)