допустити

Serbo-Croatian

Etymology

From до- +‎ пустити.

Pronunciation

• IPA^(key): /dopǔstiti/
• Hyphenation: до‧пус‧ти‧ти

Verb

допу̀стити ? (Latin spelling dopùstiti)

1. (transitive) to allow, permit

   Не могу вам допустити да све упропастите својим незнањем и непажњом. ― I cannot allow you to ruin everything with your ignorance and carelessness.

   Допустио сам му да дође на састанак виших службеника. ― I allowed him to attend the meeting of higher officials.

   Пушење није допуштено. ― Smoking is not allowed.

Conjugation

Conjugation of допустити

Infinitive: допустити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: допу̀стӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		допустим	допустиш	допусти	допустимо	допустите	допусте
Future	Future I	допустит ћу1 допустићу	допустит ћеш1 допустићеш	допустит ће1 допустиће	допустит ћемо1 допустићемо	допустит ћете1 допустићете	допустит ће1 допустиће
	Future II	бу̏де̄м допустио2	бу̏де̄ш допустио2	бу̏де̄ допустио2	бу̏де̄мо допустили2	бу̏де̄те допустили2	бу̏дӯ допустили2
Past	Perfect	допустио сам2	допустио си2	допустио је2	допустили смо2	допустили сте2	допустили су2
	Pluperfect3	би̏о сам допустио2	би̏о си допустио2	би̏о је допустио2	би́ли смо допустили2	би́ли сте допустили2	би́ли су допустили2
	Aorist	допустих	допусти	допусти	допустисмо	допустисте	допустише
Conditional I		допустио бих2	допустио би2	допустио би2	допустили бисмо2	допустили бисте2	допустили би2
Conditional II4		би̏о бих допустио2	би̏о би допустио2	би̏о би допустио2	би́ли бисмо допустили2	би́ли бисте допустили2	би́ли би допустили2
Imperative		—	допусти	—	допустимо	допустите	—
Active past participle		допустио m / допустила f / допустило n			допустили m / допустиле f / допустила n
Passive past participle		допуштен m / допуштена f / допуштено n			допуштени m / допуштене f / допуштена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• допу́штати impf

Further reading

• “допустити” in Hrvatski jezični portal

Ukrainian

Etymology

From до- (do-) +‎ пусти́ти (pustýty). Compare Russian допусти́ть (dopustítʹ), Belarusian дапусці́ць (dapuscícʹ), Polish dopuścić.

Pronunciation

• IPA^(key): [dɔpʊˈstɪte]

• Audio:

  (file)

Verb

допусти́ти • (dopustýty) pf (imperfective допуска́ти)

1. to admit (grant entrance or access to)
2. to permit, to allow, to accept, to tolerate
3. to admit (concede as true or possible)

Conjugation

Conjugation of допусти́ти, допусти́ть (class 4c, perfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

perfective aspect
infinitive	допусти́ти, допусти́ть dopustýty, dopustýtʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	допу́щений dopúščenyj impersonal: допу́щено dopúščeno
adverbial	—	допусти́вши dopustývšy
	present tense	future tense
1st singular я	—	допущу́ dopuščú
2nd singular ти	—	допу́стиш dopústyš
3rd singular він / вона / воно	—	допу́стить dopústytʹ
1st plural ми	—	допу́стим, допу́стимо dopústym, dopústymo
2nd plural ви	—	допу́стите dopústyte
3rd plural вони	—	допу́стять dopústjatʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	допусті́м, допусті́мо dopustím, dopustímo
second-person	допусти́ dopustý	допусті́ть dopustítʹ
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	допусти́в dopustýv	допусти́ли dopustýly
feminine я / ти / вона	допусти́ла dopustýla
neuter воно	допусти́ло dopustýlo

Derived terms

• допусти́мий (dopustýmyj)
• допусти́тися pf (dopustýtysja)

Further reading

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “допустити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “допустити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “допустити”, in Kyiv Dictionary (in English)
• “допустити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)